Otreznjenje, stvarnost ili zabluda

Suocavanje ....
Stojim opet ispred ogledala i posmatram zenu koja mi se kao.. smesi, uglovi usana su blago podignuti, i to je napredak, pored tek tracka sjaja koji naglasava zenice.
- To sam ja?
Da! To jesam ja i dopada mi se ono sto vidim. Promena je mnogo veca tamo gde ne dopire pogled, ali to je samo moje!
- Osecam li grizu savesti?
Ne..ali osecam neko cudom vraceno podrhtavaje u grudima, treperi i razliva se...
- Jesam li pogresila?
Nadam se da nisam, ali to ce pokazati vreme. Vreme koje tek dolazi, dani koji mi sada trce u susret i minuti koji su vredni dok prolaze.

Ako su tacne reci koje je neko tako lepo srocio...kako kaze da je hrabar onaj ko ostane i bori se,i da samo kukavice odlaze, ja sam ipak odlucila da zakoracim i trebalo mi je puno hrabrosti da budem "ta" kukavica. Hrabrost ima granica i "granica" i kad se one predju, prelazi i ona na suprotnu stranu, jer dalje nema.

Mozda sam suocena, stvarnost i ja.
Mozda smo u zabludi obe.
Mozda...
Zakoracila sam i ne kajem se, predugo sam bila medju hrabrima koji se bore do iznemoglosti, umirala sam mnogo puta, jednom sam se podelila na pola i zauvek izgubila svoj mir.
Zato da, mozda sam kukavica kojoj je trebalo da odluci da se suoci sa svojim likom u ogledalu!
-