Istina i lazi, kako kazu idu uz svakog coveka i da ne postoji onaj ko nikada nije slagao.
Kazu da postoje " bele lazi "...
Bele lazi?
Da li postoje osobe koje su sklonije laganju i “ulepšavanju istine”?
Jedan od najčešćih razloga za laganje je strah od posledica istine. Krivica nekima može biti pretežak teret pa se služe različitim manevrima da izbegnu ono što im je teško i bolno. Na prvi pogled laž je pomogla da izbegnemo da se neko na nas ljuti pa i to da se zbog toga osećamo krivim. Sa druge strane lažima se može izbeći i potencijalna kazna. Ljudi pomisle da se laganjem tako štite, ali zaboravljaju da je mnogo više truda potrebno da se izgovori laž nego istina.
Šta su to “bele laži”? Da li ih treba tolerisati kod sebe i drugih?
Laži mogu služiti kao alat za izbegavanje neprijatnosti, bola, suočavanja. Čovek laganjem pokušava da ostavi dobar utisak na druge , da izbegne kaznu ili ljutnju. Može lažima pokušavati da izbegne da povredi nekoga ili da bude povređen. Dakle, svaka laž ima svoj cilj, čak i kada ga je teško uvideti ili razumeti.
Laganje kao psihička aktivnost odražava na telu, kroz neverbalne znakove:
Tako se i laganje kao psihička aktivnost odražava na telu, kroz neverbalne znakove. Postoje brojna istraživanja koja ukazuju na ovu vezu i izdvajaju određene signale koji mogu biti znaci laganja.
Osoba koja laže češće izbegava kontakt očima. Sa druge strane ne treba izgubiti iz vida da upravo oni koji često i vešto lažu svesno održavaju ovaj kontakt kako sagovornik ne bi uočio ovaj znak laganja. Zato se posmatraju i ostali signali. Ton glasa, promena u visini tona, poštapalice, zamuckivanje, nakašljavanje su još neki od znakova laganja. Dalje, neuobičajan govor tela, premeštanje nogu, mahanje rukama, naglo podizanje ramena, bledilo ili crvenilo u licu, ubrzano treptanje.
Ljudi se svesno odlučuju za laž, ali nesvesno se uvek rukovodi istinom
Možemo primetiti da su navedeni znakovi nervoze, ali ne treba zaboraviti pitanje da li ta nervoza proizilazi iz laganja ili je razlog neki drugi.Ne treba izgubiti iz vida da kada čovek misli da laže druge, on zapravo prvenstveno laže sebe.
Nisu sve laži podjednako „teške“ , ali ono što je svim lažima zajedničko jeste udaljavanje od realnosti koje uvek nosi određenu cenu. Tu cenu plaćamo uzimajući od sebe, od svojih vrednosti, samopouzdanja i sposobnosti. Plaćamo zbog nedostatka hrabrosti, neznanja, strahova, trenutnog olakšanja…ali se retko pitamo vredi li ?
Нема коментара:
Постави коментар