Možemo li se oporaviti od emocije čije postojanje poričemo?

„Ukoliko prolazite kroz neku životnu krizu, osećate usamljenost, duhovnu neuravnoteženost, osećate se kao da nigde ne pripadate ili prolazite kroz bilo kakav emocionalni stres,na dobrom ste putu da postanete zarobljenik samom sebi, koji upao u vrtlog ne vidi izlaz i spasenje.
Svaka potiskivana emocija moze da doprinese nastanku bolesti koja se može izlečiti jedino kada dopustimo da to zabranjeno osećanje izbije na površinu.“

Ovaj tekst sam procitala „negde na net-u“ bas u vreme kada sam i sama upala u slican vrtlog i mogu reci da izlaza nije bilo ni na vidiku. Ubrzo sam se razbolela, i kroz razne i iscpljujuce analize, otkrili su mi dve autoimune bolesti. Gledajuci unazad prolazila sam kroz par vecih zivotnih kriza u roku od nekoliko godina, cak su tri povezane bile u kratkom roku od nekoliko meseci. Kazu da je covek, zbog intelekta, najmocnije bice, ali u isto vreme i najslabije. Koliko moras biti priseban i jak, i izdrzis da se ne prepolovis kad jedna nevolja sustize drugu, a treca ti visi iznad glave kao giljotina? Ja cu Vam reci. Nikako! Ne postoji nacin da se ogradis od nekih stresnih situacija i dogadjaja, koliko god da si priseban.

Ljudi retko slušaju, najčešće razmišljaju o tome što će oni sledeće reći

Razvod, gubitak posla i bolest su tri glavna okidaca za ispustanje kompasa i nerealno ponasanje, Postoji li uopste realno i zrelo ponasanje kad ti stvarno zapadne takvo deljenje karata od strane zivota, da se razvedes, izgubis posao i naravno razbolis se posle svega? Naravno da ne postoji! Moras da popucas po savovima koliko da si jak,

 „Na taj način videlo se da li neko reaguje zrelo, odnosno da li je dorastao životnom iskušenju ili ne! Bez stresa ne bismo znali za šta smo sve sposobni.“- kazu doktori.

Ja sam po ovoj tvrdnji doktora za stres, totalno nezrela i nespremna za zivot, nedorasla iskusenju