Kazu ljudi da zena udajom i radjanjm usput zagubi deo sebe. Tu tvrdnju nisam bas razumele, niti sam je smatrala tacnom, sve dok se jedne noci nisam nasla pred zenom u ogledalu koja me je cinicki posmatrala optuzujucim pogledom.
" Pogledaj me! Ko sam ja nocas..gubitnica koja sazaljeva sebe...izgubljena u svojim borama i prosedim izdajnickim uvojcima? Ko sam nocas ja...U tvojim su ocima suze s kojima se boris, razocarana rezultatom svojih neprospavanih noci i ljubavi koju si sejala svud oko sebe, ali na tvojim usnama i dalje titra onaj...onaj osmeh ponosa! Nisi porazena? Ja jesam! Ne osecas tezinu izdaje na svojim neznim plecima? Ja sam se presavila skoro do zemlje, zbog izgovorenih i neizgovorenih reci!"
"Znam..."-jedva sam uzletela rec u sivoj tisini
"Znas i dalje nemo nastavljas dalje..."
"Reci..Sta su reci? Vetar ih odnese samo do onih koji zele da cuju..."
"Da..i zivot postoji, jedni ga zive, drugi prezivljavaju, a ima i onoh koji ..."
"Znam...Znam kuda vodi ovaj razgovor."
"Kuda?"
"U prazan hod, draga moja. Izbor je na nama samima, jasno je meni to, ali postoje oni koji samim svojim postojanjem uticu na pojedine izbore tako da neke izbore i nemas."
"Bla..bla..bla..Taj izgovor ne pije vodu! Daj nesto zesce, da se zapitam gresim li."
"Dobro. Ovako, zamisli da..."
"Ne! Ne zelim da zamisljam, ispricaj mi svoju pricu i ubedi me da neki izbori u zivotu ne mogu da budu samo licni, vec zavise od onih koje volimo!"
Zastala sam zatecena. Ispricati, izgovarati glasno reci koje peku, zare do kostiju.Odmahivala sam glavom-"Ne, neke price su bolje neispricane!"
"Ne treba meni ulepsana prica uvijena u ustupke, povladjivanje, trud i zrtvovanje. Zelim ogoljenu pricu od reci do reci, zelim da cujes sebe dok je pricas meni. Ucini mi to, same smo u ovo gluvo doba, ti i ja i tisina koja nema jezik."
" Dobro..Ispricacu ti svoju pricu, ali pod jednim uslovom"
"Pristajem!"-nije sacekala da cuje moj uslov, znala je...
"U redu, ne prekidaj me ni u jednom momentu i mozda cu imati dovoljno reci da predjem svoj dugacak put. Znas, odrasla sam u porodici gde je majka bila stub ljubavi i vaspitanja, i otac sinonim za sigurnost i postovanje. Bila sam ususkana, al naucena da zivot ne mazi i da je porodica svetinja koja se cuva. Tako sam odrasla i tako sam i zivela. Porodica je jos uvek za mene svetinja i ono sto budem ovde izgovorila ne umanjuje njenu vrednost, samo sam vremenom postala svesnija da je potrebna nadljudska snaga volje i vere da bi se sacuvalo "to nesto" sto vredi vise i od zivota."
"Zrtva?"- britko je pitao glas.
"Ne, zrtvovanje je prejaka rec, pre bih rekla ljubav..."
"Ljubav??/"- ivice ostrog tona zasekle su vazduh.
"Da, ljubav me je vodila od samog pocetka. Volela sam svim srcem onog dana kad sam rekla "da", volela sam nezno i snazno pri svakom pogledu i dodiru...godinama koje su za nama dala sam jedan deo sebe toj ljubavi i ona nije manja cak ni sada kada znam da su mi pogled i ruke prazne...iako je on tu. Volela sam dusom koja treperi ono malo bice koje je upijalo zivot pod mojim srcem, i to je ljubav koja daje onu nadljudsku snagu, ali ona odnosi onaj drugi deo polovine. Dete je snaga volje i vere...cak i onda kad odraste i svojim sebicnim postupcima pocne da otkida deo po deo tvog srca, kad svojim odlaskom odnese deo tvoje duse, i kad ziveci svoj zivot zaboravi onog ko mu je taj isti zivot dao...cak i tad."
"Cak i tad ???"- neverica je kidala reci-" Zar ne mozes da priznas bar nocas koliko te boli ?"
"Bol, sta je bol jedne majke koja je otkinuti deo svog bica morala da pusti jer tako mora? Sta je bol zene koja je sve svoje polozila pred noge muskarca kog je izabrala za svoju drugu polovinu? Moje boli, kao i radosti utkane su u svaku ovu boru na mom licu, kao mapa koju samo ja mogu da citam. Volim ih jer su moj zivot, ne stidim ih se jer su godine utkane u njih i da znas da bole..jako ...ponekad me pece njihov dubina."
"Otkud onda ponos u tvom osmehu?"-nije odustajala zena prodornih ociju iz kojih su sevale varnice nemoci"
"Dete je taj ponos, mada sto vise zelis da ih zadrzis kraj sebe, to ti pre izmicu"
"Gorako mi je u ustima od tog ponosa"- surova istina sevala joj je iz usta-" Ili je taj ukus posledica nekih izdaja koje se kriju iza tog osmeha?"
"Izdaje? Da, bilo je izneverenih ocekivanja mnogo puta, s vise strana. Mislila sam da sejem dobro seme. Verovala da je pruzati vernost i ljubav dovoljno da rod bude izdasan i dovoljan da pobedi svaku glad. Pobedila su me je moja ocekivanja...smejala mi se u lice kad god sam u tisini pognute glave presla preko nepostovanja zbog lazi. Znam...svako ima pravo na svoj zivot i svoje izbore, bili oni iskusenje ili nagrada, ali lazi nemaju nikakvo pravo, bile neizgovorene ili izrecene.Ja sam im dala moc svojim cutanjem, bila si tako blizu i u pravu pitajuci me kako mogu nemo da nastavljam dalje, iako znam. "
"Izdala si nas..."
"Izgleda da jesam...izvini..."
JKG
" Pogledaj me! Ko sam ja nocas..gubitnica koja sazaljeva sebe...izgubljena u svojim borama i prosedim izdajnickim uvojcima? Ko sam nocas ja...U tvojim su ocima suze s kojima se boris, razocarana rezultatom svojih neprospavanih noci i ljubavi koju si sejala svud oko sebe, ali na tvojim usnama i dalje titra onaj...onaj osmeh ponosa! Nisi porazena? Ja jesam! Ne osecas tezinu izdaje na svojim neznim plecima? Ja sam se presavila skoro do zemlje, zbog izgovorenih i neizgovorenih reci!"
"Znam..."-jedva sam uzletela rec u sivoj tisini
"Znas i dalje nemo nastavljas dalje..."
"Reci..Sta su reci? Vetar ih odnese samo do onih koji zele da cuju..."
"Da..i zivot postoji, jedni ga zive, drugi prezivljavaju, a ima i onoh koji ..."
"Znam...Znam kuda vodi ovaj razgovor."
"Kuda?"
"U prazan hod, draga moja. Izbor je na nama samima, jasno je meni to, ali postoje oni koji samim svojim postojanjem uticu na pojedine izbore tako da neke izbore i nemas."
"Bla..bla..bla..Taj izgovor ne pije vodu! Daj nesto zesce, da se zapitam gresim li."
"Dobro. Ovako, zamisli da..."
"Ne! Ne zelim da zamisljam, ispricaj mi svoju pricu i ubedi me da neki izbori u zivotu ne mogu da budu samo licni, vec zavise od onih koje volimo!"
Zastala sam zatecena. Ispricati, izgovarati glasno reci koje peku, zare do kostiju.Odmahivala sam glavom-"Ne, neke price su bolje neispricane!"
"Ne treba meni ulepsana prica uvijena u ustupke, povladjivanje, trud i zrtvovanje. Zelim ogoljenu pricu od reci do reci, zelim da cujes sebe dok je pricas meni. Ucini mi to, same smo u ovo gluvo doba, ti i ja i tisina koja nema jezik."
" Dobro..Ispricacu ti svoju pricu, ali pod jednim uslovom"
"Pristajem!"-nije sacekala da cuje moj uslov, znala je...
"U redu, ne prekidaj me ni u jednom momentu i mozda cu imati dovoljno reci da predjem svoj dugacak put. Znas, odrasla sam u porodici gde je majka bila stub ljubavi i vaspitanja, i otac sinonim za sigurnost i postovanje. Bila sam ususkana, al naucena da zivot ne mazi i da je porodica svetinja koja se cuva. Tako sam odrasla i tako sam i zivela. Porodica je jos uvek za mene svetinja i ono sto budem ovde izgovorila ne umanjuje njenu vrednost, samo sam vremenom postala svesnija da je potrebna nadljudska snaga volje i vere da bi se sacuvalo "to nesto" sto vredi vise i od zivota."
"Zrtva?"- britko je pitao glas.
"Ne, zrtvovanje je prejaka rec, pre bih rekla ljubav..."
"Ljubav??/"- ivice ostrog tona zasekle su vazduh.
"Da, ljubav me je vodila od samog pocetka. Volela sam svim srcem onog dana kad sam rekla "da", volela sam nezno i snazno pri svakom pogledu i dodiru...godinama koje su za nama dala sam jedan deo sebe toj ljubavi i ona nije manja cak ni sada kada znam da su mi pogled i ruke prazne...iako je on tu. Volela sam dusom koja treperi ono malo bice koje je upijalo zivot pod mojim srcem, i to je ljubav koja daje onu nadljudsku snagu, ali ona odnosi onaj drugi deo polovine. Dete je snaga volje i vere...cak i onda kad odraste i svojim sebicnim postupcima pocne da otkida deo po deo tvog srca, kad svojim odlaskom odnese deo tvoje duse, i kad ziveci svoj zivot zaboravi onog ko mu je taj isti zivot dao...cak i tad."
"Cak i tad ???"- neverica je kidala reci-" Zar ne mozes da priznas bar nocas koliko te boli ?"
"Bol, sta je bol jedne majke koja je otkinuti deo svog bica morala da pusti jer tako mora? Sta je bol zene koja je sve svoje polozila pred noge muskarca kog je izabrala za svoju drugu polovinu? Moje boli, kao i radosti utkane su u svaku ovu boru na mom licu, kao mapa koju samo ja mogu da citam. Volim ih jer su moj zivot, ne stidim ih se jer su godine utkane u njih i da znas da bole..jako ...ponekad me pece njihov dubina."
"Otkud onda ponos u tvom osmehu?"-nije odustajala zena prodornih ociju iz kojih su sevale varnice nemoci"
"Dete je taj ponos, mada sto vise zelis da ih zadrzis kraj sebe, to ti pre izmicu"
"Gorako mi je u ustima od tog ponosa"- surova istina sevala joj je iz usta-" Ili je taj ukus posledica nekih izdaja koje se kriju iza tog osmeha?"
"Izdaje? Da, bilo je izneverenih ocekivanja mnogo puta, s vise strana. Mislila sam da sejem dobro seme. Verovala da je pruzati vernost i ljubav dovoljno da rod bude izdasan i dovoljan da pobedi svaku glad. Pobedila su me je moja ocekivanja...smejala mi se u lice kad god sam u tisini pognute glave presla preko nepostovanja zbog lazi. Znam...svako ima pravo na svoj zivot i svoje izbore, bili oni iskusenje ili nagrada, ali lazi nemaju nikakvo pravo, bile neizgovorene ili izrecene.Ja sam im dala moc svojim cutanjem, bila si tako blizu i u pravu pitajuci me kako mogu nemo da nastavljam dalje, iako znam. "
"Izdala si nas..."
"Izgleda da jesam...izvini..."
JKG
Нема коментара:
Постави коментар